Kao majka koja doji Vi ste jedini izvor svih nutrijenata koje beba koristi za rast i razvoj. Dobar izbor hrane i Vama pomaže da povratite energiju, zdravlje i figuru sada kad je beba rođena. Svaki izbor koji napravite, od žitarica koje ste odabrali za doručak, do povrća za ručak i eventualnih vitaminskih dodataka direktno će uticati na zdravlje Vas i Vaše bebe. Dojenje pomaže smanjenju telesne mase. Majke koje doje gube više i brže se vraćaju na telesnu težinu pre trudnoće.

Uravnotežena ishrana pomoći će Vam da budete izdržljivi i zdravi. Ona će Vam omogućiti da prevaziđete umor koji je neizbežan pratilac ranog materinstva.

Majčino mleko je prirodni savršeni recept za rast i razvoj bebe. Ta specijalna smesa nutrijenata hrani bebu i obezbeđuje jedinstvenu ravnotežu masti, proteina, vitamina, šećera i minerala. Dojenje osposobljava bebu da se bori protiv bolesti i štiti tokom tih prvih osetljivih nedelja života. Da bi dojenje bilo maksimalno korisno, majka koja doji mora da ima dobru ishranu. Da biste obezbedili bebi najbolje mleko, potrebno je da pijete i jedete raznovrsno.

Ako dojite, kalorijski unos bi trebalo da bude veći za oko 300cal nego ako ne dojite. Možete gubiti od pola do dva kilograma mesečno, bez kompromitovanja produkcije mleka. Zdrava, uravnotežena ishrana je najbolja za gubitak telesne mase.

Ako suviše smanjite kalorijski unos, možete kompromitovati zdravlje, jer će telo koristiti hranljive sastojke iz rezervi da bi produkovalo mleko. To može da izazove umor i da redukuje imune faktore u mleku, tako da će beba biti manje otporna na prehladu i infekcije. Što je još gore, nećete imati dovoljno mleka. Brži gubitak telesne mase (više od 500g nedeljno) povezan je sa otpuštanjem štetnih materija koje se nalaze u masnom tkivu u mleko.

Najveće potrebe za kalorijama javlaju se u prvih četri do šest meseci, u fazi isključivog dojenja. Da bi se postigao taj dodatak u kalorijama potrebnim za dojenje, dovoljno je dodati tri  dodatna serviranja ugljenih hidrata (tri parčeta hleba), 100g mesa ili živine, jedno serviranje voća ili povrća, kao i jedno dodatno serviranje mlečnih proizvoda. Kada beba počne da uzima nemlečnu hranu, ovu dodatnu hranu možete ukinuti.

Infantilne kolike ili stomačni grčevi kod beba ispoljavaju se nekontrolisanim produženim plačem kod bebe koja je inače zdrava i dobro uhranjena.

Sve bebe plaču, ali one koje plaču duže od 3 sata, više od 5 dana nedeljno imaju infantilne kolike. Svaka peta beba ima grčeve i oni se podjednako javljaju kod dečaka i devojčica. Grčevi su ravnomerno prisutni kod beba koje doje i koje se hrane bočicom, ali su nešto češći kod prvorođene i ranije rođene dece.

Kolike obično počinju kad beba napuni dve do tri nedelje a smanjuju se ili potpuno prestaju do kraja četvrtog meseca života.

Pravi uzrok infantilnih kolika nije do kraja razjašnjen. Moguće je da nastaju zbog nezrelosti digestivnog trakta,  pri čemu nakupljeni vazduh izaziva bol i neprijatnost. Kako s prolaskom vremena funkcija varenja sazreva, beba postaje tolerantnija. Drugi mogući uzrok je nezrelost bebinog nervnog sistema.

Glavni simptom kolika je konstantan plač bez vidljivog razloga u dužem periodu. Iako se plač može pojaviti u svako vreme, on se obično pogoršava uveče. Zvuk plača je drugačiji i mnogo prodorniji od normalnog. Bebe sa kolikama deluju kao da imaju jak bol koji potiče iz trbuha. One podižu glavu, savijaju kolena prema trbuhu, zacrvene se u licu, grimasiraju i ispuštaju gasove. Kolike se pogoršavaju posle hranjenja. Nekada se javljaju u toku hranjenja i bebe tada prekidaju obrok. Teškoće sa uspavljivanjem i dužinom spavanja su takođe česte. Između tih epizoda bebe su dobro, dobro jedu, dobro napreduju i ne pokazuju nijedan znak bolesti.

Infantilne kolike nisu ozbiljno zdravstveno stanje, bez obzira kako dramatično izgledale, jer bebe napreduju, dobijaju u težini i razvijaju se kao sva ostala zdrava deca.

Kolike ne zahtevaju medicinski tretman, ali svakom zabrinutom roditelju potreban je savet, da bi bio siguran da ovo nije ozbiljan problem. Pedijatrijski pregled je potreban da bi se eliminisali drugi medicinski problemi i potvrdilo da je beba zdrava, a roditelji posavetovali kako da pomognu bebi da lakše podnese ove tegobe dok one spontano ne iščeznu.

Ne postoji izdvojen ili dokazan lek za kolike, ali neka pomoćna sredstva mogu biti od koristi i osloboditi gasove.  Decu na prirodnoj ishrani treba dojiti što duže, jer odbijanje može pogoršati kolike. Bebe koje se hrane formulom treba hraniti u budnom stanju, u odgovarajućem položaju, sa lako podignutom glavicom. Posle hranjenja treba da podrignu i tako izbace višak vazduha.

Ponekad je efikasnije uzeti bebu u naručje i utešiti je, jer držeći je u naručju radimo nešto veoma važno, pokazujemo joj da je volimo i da smo tu zbog nje.

Dijareja je učestalo oslobađanje neformirane vodene stolice. Mnogi su razlozi gubitka stolice koji nisu ozbiljni. Većina dijareja je više neprijatnost nego problem i većina lako prolazi nadoknadom tečnosti i minimalnim izmenama u ishrani.

Dve komponente koje definišu dijareju su učestalost i izgled stolice.

Odojčad mogu imati i do deset stolica dnevno, iako najčešće imaju manje. Što su bebe starije, učestalost stolica se smanjuje. Ukoliko se učestalost stolica poveća od jedan i po do dva puta puta od uobičajene, onda  govorimo o dijareji. Kad je u pitanju izgled stolice, važno je znati kako bebine stolice treba da izgledaju. Ako postanu ređe, vodenaste, sluzave i zelene u pitanju je značajna promena.

Odojčad na prirodnoj ishrani treba da nastave sa dojenjem i to što češće. Između podoja poželjno je davati oralni rastvor za rehidraciju. Ako su odojčad u uzrastu kad jedu čvrstu hranu, potrebno je davati više pirinčanih žitarica, bananu i šargarepu. U slučaju dijareje ne davati sokove.

Odojčadi na ishrani formulom treba dati rastvor za oralnu rehidracija u prvih četiri do šest časova. Nikako ne davati gazirana pića ili sokove, jer takve vrste napitaka mogu pogoršati dijareju.

Dete treba vratiti na formulu posle četiri do šest sati i to na formulu bez laktoze, jer pored toga što se gube tečnost i elektroliti dijareja oštećuje sluznicu creva i negativno utiče na produkciju enzima laktaze koji razlaže mlečni šećer laktozu. Uključivanjem odgovarajuće specijalne formule adaptiranog mleka bez laktoze prevenira se eventualno nepodnošenje mlečnog šećera.

Od čvrste hrane kod dijareje se  preporučuje ona koja sadrži dosta skroba i lakše se vari kao što je pirinač, kompot od jabuka, gnječena banana, kuvana šargarepa, pire od krompir.

Većina dijareja uspešno se prevazilazi nadoknadom tečnosti i adekvatnom ishranom.

Pomoć pedijatra ipak treba potražiti u slučaju dijareje ukoliko:

• dijareja traje duže od nedelju dana;
• dijareju prati temperatura duža od tri dana;
• dete deluje dehidrirano, pospano je i ne mokri osam sati;
• je u pitanju beba stara 2 meseca ima dijareju kombinovanu sa povišenom temperaturom;
• dijareja udružena sa povraćanjem u trajanju od 24 sata;
• dete ima osam stolica za osam sati sa primesom krvi ili sluzi.

Zatvor ili konstipacija vrlo je čest frustrirajući problem kod dece. Obično se definiše kao prolazak tvrde i suve stolice ili bolno pražnjenje posle nekoliko dana.

Konstipacija je zajednički problem odojčadi i dece. Većina dece sa konstipacijom su zdrava. Konistencija i broj stolica varira u zavisnosti od doba i od deteta do deteta.

Odojčad se naprežu i stenju i mogu se prazniti na dva do tri dana, ali ako je stolica meka i prolazi bez problema, to nije konstipacija, već se stolica pojavljuje neredovno. Tek kad stolica postane tvrda i bolna, govorimo o konstipaciji. Natezanje je normalna pojava, a plač pri napinjanju može biti znak konstipacije.

Znaci da je odojče konstipirano su kad novorođenče nema stolicu svakog dana i teško je se oslobađa. Znaci konstipacije su tvrda i suva stolica (tvrda, zrnasta kao šljunak), a pražnjenje praćeno bolom. Beba koja ima „zatvor“ savija noge prema trbuhu stenjući i grimasirajući, a stolica je po površini išarana žilicama krvi. Često su prisutni abdominalna nadutost, grčevi i bol, dok je apetit uglavnom smanjen.

Konstipacija je jedan od najneprijatnijih problema kod male dece. Ovo stanje veoma često je emocionalno ljeno kod dece u drugoj i trećoj godini koja prolaze kroz negativnu fazu, pa se tako protive i pražnjenju creva. Neka deca suviše jedu hranu bogatu mastima i siromašnu vlaknima, kao što su razne grickalice i gusti sokovi i piju malo tečnosti.

Manjak fizičke aktivnosti usled savremenog načina života, dugotrajno gledanje televizijskog programa, kompjuterske igrice i opšta fizička neaktivnost mogu dodatno da  pogoršaju već ionako loše uspostavljene navike pražnjenja creva kod dece.

  Tretman konstipacije kod malog deteta

• poželjno je da dete obeduje svakog dana u isto vreme
• nekoliko puta dnevno trebalo bi da ide u toalet, naročito posle doručka
• redovmo podsećati dete da ide u toalet svaki put kada oseti napone
• Redovno servirati detetu voće koje ima laksativn efekat (kruške, šljive, kajsije, breskve i banane)
• Redovno servirati detetu lisnato povrće, kupus, šargarepu, kao i sveže i sušeno voće ( šljive, smokve, urme, grožđe), pošto su to namirnice koje sadrže prirodnu formu celuloze.

Roditelji bi trebalo da imaju pozitivan stav, da nauče dete da prepozna znake koji prethode crevnom pražnjenju i prepoznaju prirodni poziv.Vrlo je bitno privoleti dete na to.

Dojenje je najbolji i najsigurniji način ishrane odojčadi. Svako majčino mleko je savršeno prilagođeno svakoj bebi. Nekim bebama formula nikad nije potrebna. One sisaju do navršenih godinu dana ili duže a potom direktno prelaze na kravlje mleko. Postoje situacije kada majka ne može da doji, jer je dojenje ili fizički nemoguće ili je kontraindikovano. U takvim slučajevima odojče se  hrani adaptiranom mlečnom formulom.

Adaptirane mlečne formule su se razvile kao zamena za majčino mleko. One se takođe daju kao dodatak dojenju kad su potrebne dodatne kalorije ili više mleka. Cilj formule je da se po sastavu najviše približi majčinom mleku. Formula je tako spravljena da odgovara svim ili skoro svim nutritivnim potrebama odojčeta tokom prve godine, kada su energetski zahtevi veliki zbog brzog rasta i razvoja.

Ima nekoliko tipova formula. Svaka ima drugačiju namenu ali nihovi ciljevi su isti, da obezbede nutritivno odgovarajuću hranu za vašu bebu. Te formule variraju u količinskom sastavu sastojaka, nutritivnom sastavu, svarljivosti i ukusu.

Biranje formule je važan korak u ishrani odjčeta i zbog toga je poželjna konsultacija sa  pedijatrom, koji će  obično preporučiti formule na bazi kravljeg mleka. Odluku o tome kojom formulom hraniti bebu, donose zajedno pedijatar i roditelji.

Neke od formula obogaćene su gvožđem, neke ga nemaju ili imaju u manjoj meri. Neke su napravljene od soje umesto od kravljeg mleka. Treba svakako ponuditi formulu obogaćenu gvožđem da bi se nadoknadilo ono što obezbeđuje majčino mleko i da bi se približilo potrebnom modelu obroka. Formula na bazi soje, na bazi kravljeg mleka bez laktoze i specijalne formule propisuje pedijatar i one su specifične za određene probleme. Kad je jedna od tih formula preporučena, samo njom treba hraniti bebu.

Mlečne formule deluju kao izvor hranljivih sastojaka za odojčad u prvoj godini i eventualno za decu u drugoj godini. Standardne formule bazirane su na kravljem mleku, koje je modifikovano i prilagođeno dodavanjem određenih sastojaka. Proteini su promenjeni da bi bili svarljiviji, a mlečna mast je smanjena ili uklonjena. Dodate su biljne masti kako bi se obezbedile esencijalne masne kiseline i bile svarljivije. Dodati su vitamini, minerali i laktoza. Standardna formula napravljena je sa i bez gvožđa.

Postoji nekoliko tipova adaptirane mlečne formule:

• formule na bazi kravljeg mleka
• formule na bazi soje
• hidrolizati proteina

Postoje i formule za decu sa specijalnim nutritivnim potrebama kao što su prevremeno rođena deca ili deca sa urođenim poremećajima metabolizma.

Većina ovih formula napravljena je od kravljeg mleka uveliko poboljšanog da bi se blisko oponašalo majčino mleko. To podrazumeva da formula ima pravu količinu ugljenih hidrata, pravi procenat proteina i masti. Te promene formulu čine svarljivijom od kravljeg mleka.

Proteini obezbeđuju energiju ali i sadrže amino kiseline neophodne za brzi rast. Kazein i surutka su glavni proteini. Jedan broj odojčadi ima pravu alergiju na kravlje proteine u formuli, što se manifestuje bolom u trbuhu, dijarejom, krvavljenjem, osipom i otežanim disanjem posle uzimanja formule. Simptomi prestaju po isključenju formule.

Tretman podrazumeva korišćenje formule koja ne sadrži kravlje mleko ili sadrži hidrolizovane proteine i proteine surutke. Hidrolizovanje proteina podrazumeva razlaganje proteina na manje delove ili amino kiseline, jer oni ne izazivaju alergiju.

Vitamini su organske supstance koje su neophodne u malim količinama za odgovarajući rast, razvoj i funkcionisanje bebe. Moraju se uneti hranom jer ih organizam ne stvara. Visoke doze mogu imati suprotan efekat. Formule na bazi kravljeg mleka obogaćene gvožđem najbolja su hrana za bebu koja ne doji ili ako je potreban dodatak dojenju.

Follow on formule
Namenjene su ishrani starijih beba i male dece koja konzumiraju čvrstu hranu i nisu dovoljne kao jedina hrana za bebe.

Formule na bazi soje

Ove formule predstavljaju sigurnu alternativu za mlečnu formulu, posebno u slučaju odojčadi sa intolerancijom laktoze.

Alergija na kravlje mleko
Kod pojedine odojčadi alergija na kravlje mleko ispoljava se vrlo jasno. Odojčad uzmu formulu zasnovanu na kravljem mleku i imaju neposrednu reakciju u vidu osipa, otečenog lica i teškog disanja. Kod druge odojčadi simptomi nisu tako jasni. Mogući simptomi mogu ići od nervoze do izraženog plača zbog grčeva do povraćanja i/ili dijareje i ekcema.

I najmanja sumnja na alergiju na kravlje mleko podrazumeva hranjenje formulom drugačijeg porekla. Dijagnoza se postavlja ili alergološkim testom ili pokušajem sa formulom bez kravljeg mleka u zavisnosti od individualnog slučaja. Ukoliko je odojče često razdražljivo za vreme i posle hranjenja, neprekidno bljucka i ima osip, bol u trbuhu ili dijareju za vreme uzimanja formule, treba uzeti u obzir  alergiju na kravlje mleko.

Proteinski hidrolizati
Za bebe koje dolaze iz porodica sa istorijom alergije na mleko, alternativa standardnoj formuli je formula proteinskih hidrolizata. Ove formule sadrže peptide ili aminokiseline, koje su produkti varenja proteina i specijalne tipove masti.

Formule za prevremeno rođenu decu

Namenjene su odojčadi male porođajne težine da bi brže rasla. Ove formule su na bazi kravljeg mleka, ali imaju više proteina, vitamina i minerala. Poslednjih nekoliko godina dva ključna sastojka su identifikovana u majčinom mleku koja doskora nisu bila predstavljena u formulama: DHA (dokosaheksanoična kiselina) i ARA (arahidonska kiselina). To su ključne dugolančane masne kiseline pronađene u majčinom mleku (takođe nađene i u ribljem ulju).

Ove formule daju se samo pod nadzorom pedijatra.

Specijalne formule
Namenjene su bebama sa urođenim poremećajem metabolizma koja ne mogu razložiti i efektno koristiti specifične nutrijente. Ove formule su napravljene da preveniraju razvoj toksičnih nemetabolizovanih produkata u telu odojčeta.

Prilikom uvođenja specijalnih formula može doći do epizode plača, nervoze ili grčeva, ali oni nisu znak bebine intolerancije i ne moraju podrazumevati izmenu formule.

Saveti kod ishrane adaptiranom mlečnomformulom

Strogo poštovati uputstvo sa kutije. Dodavanje manje količine vode od predviđene čini formulu hipertonom, može izazvati dijareju i dehidradiju. U ekstremnim slučajevima može doći do oštećenja bubrega. Dodavanje suviše vode može ometati bebin adekvatan rast pošto ne sadrži adekvatne kalorije i nutrijente i može da uzazove intoksikaciju vodom, koja može izazvati niži nivo natrijuma, uznemirenost, komu i oštećenje mozga. Prokuvanu vodu (da ključa dva minuta), za spravljanje formule treba koristiti dok beba ne napuni četiri meseca.

Posebno obratiti pažnju na sledeće:

• ne zamrzavati formulu, jer se može javiti fizičko odvajanje sastojaka;
• baciti ostatke formule iz bočice posle hranjenja, jer bebina pljuvačka pomaže rast mikroorganizama koji izazivaju bolesti;
• nikako ne zagrevati formulu u mikrotalasnoj rerni. Ona zagreva hranu i tečnost nejednako, što može uzrokovati da vruće čestice u formuli opeku odojče.
• NIKAD NEMOJTE ostaviti bebu samu sa podglavljenom bočicom, jer može da se zagrcne, ali i da bude podložna upali uha ili kvarenju zuba;
• Držanje bebe u naručju i učestvovanje u njenom hranjenju uspostavlja duboko emotivno poverenje između bebe i roditelja.

Životinjski proizvod kao što je crveno meso glavni je izvor gvožđa i cinka. Juneće meso je treći glavni izvor gvožđa i prvi izvor cinka. Ono sadrži gvožđe u hemijskom obliku koji je mnogo iskoristljiviji od onog iz povrća, voća, žitarica i mlečnih proizvoda. Uvođenjem junećeg mesa u ishranu odojčadi u šestom mesecu mogu se zadovoljiti potreba za gvožđem i cinkom.

Novija istraživanja pokazuju da su deca koja uzimaju meso najmanje četiri puta nedeljno u manjem riziku od malokrvnosti (anemije). Smatra se da količina mesa koja obezbeđuje dovoljnu količinu gvožđa po obroku iznosi jednu veliku (supenu) kašiku kuvanog crvenog mesa (junetina ili jagnjetina) ili tri i po do sedam  velikih (supenih) kašika pilećeg mesa ili osam kašika kuvane ribe.

Preporuke za uzimanje mesa su tri do četiri puta nedeljno kao deo balansirane ishrane.

Jaje je namirnica visokog nutritivnog nivoa, odličan izvor proteina i jedanaest esencijalnih sastojaka. Jaja sadrže petnaest vitamina i minerala a njihov pozitivan doprinos ishrani sličan je onom koji daje meso, živina i riba. Jaja su jeftina, relativno niske kalorijske vrednosti, podesna za upotrebu i lako svarljiva, a mogu se pripremiti na mnogo različitih načina.

Iako su značajan izvor holesterola, jaja nije potrebno isključiti iz ishrane, jer je efekat holestrola iz jaja na povećanje holesterola u krvi relativno mali u poređenju sa efektima zasićenih masti i ukupnih kalorija. Ona su takođe i bogat dijetni izvor gvožđa, folata i drugih vitamina B grupe, vitamina A i E, fosfora, cinka, kalcijuma a jedan su od malobrojnih izvora vitamina D.

Jaje sadrži vitamin E i sve poznate antioksidanse, izvor je vitamina B12, koji osigurava pravilno sazrevanje crvenih krvnih zrnaca, a takođe je neophodan za normalan rast svih čelija. Jedini vitamin koga nema u jajetu jeste vitamin C.

Veliko jaje sadrži 215mg holesterola, koji je sav sadržan u žumancetu. Zasićene masne kiseline su umereno zastupljene u odnosu na druge izvore, ali je kalorijska vrednost, ukoliko se spremaju bez dodatka ulja, relativno niska.

Mali procenat svežih jaja u kupovini zaražen je bakterijom Salmonelom enteritidis, koja može uzrokovati gastroenteritis. Bolest se manifestuje temperaturom, bolom u trbuhu, dijarejom koja počinje od 12 do 72 sata  pošto je jaje uneto u organizam. Bolest traje obično od četiri do sedam dana i najveći broj pacijenata se oporavi bez antibiotskog tretmana, ali kod određenog broja pacijenata, naročito iz rizičnih grupa (trudnice, odojčad, male deca i osobe sa oštećenim imunim sistemom), može imati tešku kliničku sliku i zahtevati hospitalizaciju.

Salmonela enteritidis se obično nalazi u žumancetu, ali nije isključeno da se nađe i u belancetu. Bakterija retko inficira jajnike kokošaka i može da uđe u jaje pre formiranja ljuske i kontaminira ga pre izleganja. Ona pritom ne izaziva bolest kod kokošaka i na jajima nema vidljivih znakova kontaminacije. Takođe može da uđe i kroz pore ljuske jaja posle izleganja.

Alergija na jaja

Jedan od najčešćih uznočnika nutritivne alergije kod odojčadi i male dece je jaje. Mada najvećim delom iščezava do kraja pete godine, ova vrsta alergije se kod 20% dece zadržava i u odraslom uzrastu. Jaje je sagrađeno od različitih proteina, od kojih su mnogi mnogi alergeni.

U belancetu jajeta nalaze se četiri glavna alergogena proteina: ovomukoid, ovalbumin, ovotransferin i lizozim. Ovalbumin čini 50% belanceta. Većina dece sa alergijom na jaje alergična su na proteine belanceta, ali ima i one dece koja su alergična na žumančane proteine, različite po svom sastavu od onih u belancetu. Značajan procenat dece alergične na jaja imaju i alergiju na inhalatorne alergene.

Ponekad alergija na jaja ima sezonski karakter. Alergija na polen i korov može izazvati i reakciju na jaja kad je sezona tih polena. Simptomi udruženi sa alergijom na jaja uključuju:

• rinitis, konjuktivitis
• otok usana, napca, jezika
• astmu
• mučninu, bol u trbuhu, povraćanje
• nenapredovanje

Jaja su savršen izvor najkvalitetnijih proteina i znatno su jeftinija od drugih životinjskih namirnica. Ona obezbeđuju značajne kolićine različitih vitamina i minerala, kao i značajnu količinu holesterola koji  ne treba da bude izostavljen iz ishrane. Kao i sa svakom svežom namirnicom životinjskog porekla, rukovanje i priprema mora biti pažljiva da bi se obezbedila sigurnost i smanjila mogućnost infekcije, naročito u letnjim mesecima.

Kad dođe vreme za uvođenje nemlečne hrane roditelji imaju mnogo pitanja sa kojima treba da se suoče: do kada dojiti bebu, kad početi sa nemlečnom hranom, kojom hranom hraniti bebu, da li je bolje spremati kod kuće ili kupovati gotovu hranu, da li su neki proizvođači bolji od drugih, da li je dodatak skroba zabrinjavajući…

Prva dopunska nemlečna ishrana uvodi se u ishranu odojčeta u uzrastu od navršenih četiri do šest meseci kad su funkcije žvakanja i varenja dovoljno sazrele da odojče ima istinske koristi od ove hrane.

To je vreme za uvođenje žitarica koje su specijalno spravljene za bebin nezreli digestivni sistem, obogaćene gvožđem i drugim mineralima neophodnim za zdrav rast i razvoj. Kad se navikne na žitarice, beba je spremna da počne sa povrćem i mesom, a potom i voćem.

Roditelji se često pitaju da li je hrana spremljena u kućnim uslovima najbolja za njihovu bebu ili je mudrije kupovati gotovu. Kućno spremljena hrana pomaže nam da obezbedimo jeftinu kvalitetnu hranu za bebe. Komercijalna hrana za bebe praktična je i sigurna. Većina komercijalno spremljene hrane odgovara preporukama evropske asocijacije za gastroenterologiju i ishranu (ESPGHAN).

I komercijalna i kućno spremljena hrana može biti sigurna i hranljiva, ukoliko se uzima na odgovarajući način i vodi računa o odgovarajućim merama predostrožnosti.

Dojenje je najpoželjniji način ishrane beba. Ako beba ne doji, jedini prihvatljiv alternativni način ishrane je adaptirana mlečna formula. Kravlje mleko ne treba davati odojčadi do navršenih dvanaest meseci. Idealno je da beba isključivo doji četiri do šest meseci, a da se potom počne sa uvođenjem druge hrane, uz nastavak dojenja do kraja prve godine i duže, ukoliko to odgovara mami i bebi.

Majčino mleko idealno odgovara bebinim nutritivnim potrebama. Dojenje je idealna hrana, jer obezbeđuje optimalan rast i razvoj, imunološku i psihološku korist.

Adaptirana mlečna formula je sledeći najbolji izbor posle majčinog mleka. Ako majka ne doji ima mnogo razloga da koristi adaptiranu mlečnu formulu umesto kravljeg mleka. Formula je kreirana kao najbolja hrana za bebe posle majčinog mleka. Pažljiva istraživanja i razvoj proizvodnje hrane stvorili su, ne samo odgovarajući nivo vitamina i minerala za bebe, već i količinu i tipove masti, belančevina i šećera.

Sa navršenih šest meseci odojčad na ishrani formulom prelaze na mlečnu formulu sa oznakom 2, koja je prillagođena potrebama starijeg odojčeta. Ova formula ima više proteina, dok je sadržaj ugljenih hidrata sa prebiotskim vlaknima i masti približno isti.

Prelazno mleko sa oznakom 3 predviđeno je za ishranu deteta pri prelazu sa majčinog mleka ili standardne mlečne formule na obično kravlje mleko. Ovo mleko deca mogu koristiti krajem prve i tokom druge godine života.

Kravlje mleko je neodgovarajuće za bebe i ne savetuje se pre kraja prve godine. Ono sadrži znatno više proteina od majčinog, što izaziva opterećenje bubrega i dovodi do dehidracije. Još je gore davati razblaženo kravlje mleko, jer to može izazvati preterano unošenje proteina uzimanjem velike količine da bi se zadovoljila kalorijska vrednost.

Ove promene stvaraju podlogu za infekciju i slabe imuni sistem, posebno kod genetski predisponirane dece. Kravlje mleko sadrži dvostruko više proteina kazeina koji se duže vari, ima tendenciju zgrušavanja i izaziva konstipaciju.

Roditelji treba da imaju na umu da, iako se u adaptiranoj formuli nalazi protein iz kravljeg mleka, on je u formuli modifikovan da bi bio svarljiviji i stoga nije identičan proteinima u kravljem mleku.

Imajući ovo u vidu, jasno je da bebama ne treba davati kravlje mleko. Apsolutno najbolji način ishrane novorođene bebe je majčino mleko. Ako to nije moguće, formula je sledeća najbolja hrana. Kravlje mleko nije samo loš izbor, ono može izazvati nutritivni deficit i uvesti odojče u rizik.

Bebama je potrebno mleko, ali ne nemodifikovano kravlje. Njima je potrebno majčino mleko ili adaptirana mlečna formula obogaćena gvožđem.

U prvoj godini bebino glavno piće trebalo bi da bude majčino mleko ili formula, a kravlje posle navršenih godinu dana. Ali u uzrastu od oko sedam meseci mala količina mlečnih proizvoda, pre svega jogurta je dobar dodatak bebinoj ishrani. Ima nekoliko načina uvođenja kravljeg mleka. Može biti pomešano sa čvrstom hranom, na primer u pireu od povrća, ili u maloj količini pomešano sa voćem. Mleko je dobra varijanta za trening pijenja iz šolje.

Kad se jednom u bebinu ishranu uvede mleko najbolji izbor svakako je puno mleko. Bebama je potreban visok sadržaj esencijalnih masnih kiselina koje daju važnu energiju za njihov brzi rast. Puno mleko sa maksimalnim procentom masti neophodno je deci do navršene druge godine života, a posle tog uzrasta može se dati i delimično obrano mleko.

Dijetna vlakna pronađena u zidu biljnih ćelija ne mogu biti svarena enzimima u čovekovom digestivnom traktu, ali imaju esencijalnu ulogu u ljudskom zdravlju.

Vlakna obuhvataju mnoge materije: celulozu, hemicelulozu, gumu, pektine, lignine, mucilagine i tanine. Vlakna su delovi povrća, voća i žitarica. Iako ne obezbeđuju ni kalorije ni nutrijente, vlakna su od značaja za dobro zdravlje, jer pomažu crevima da rade komfornije i tako preveniraju mnoge bolesti.

Vlakna se  pojavljuju u dva oblika, kao rastvorna i kao nerastvorna. Ovi tipovi vlakana deluju različito i koriste telu na drugačiji način, ali oba pomažu održavanje zdravlja digestivnog sistema i potpomažu eliminaciju stolice. Rastvorna vlakna se rastvaraju u vodi, dok nerastvorna zadržavaju vodu i pomažu gubitak preko creva. Ljudskom telu potrebne su obe grupe.

Vlakna su već dugo poznata kao jedan od glavnih sastojaka u prevenciji i tretmanu konstipacije i divertikuloze. Divertikuli su džepovi na crevnom zidu koji mogu biti upaljeni i bolni. Hrana sa malo vlakana može da pogorša ovo stanje, dok je sa druge strane dokazano da ih ishrana sa više vlakana može smanjiti.

Mogućnost vlakana da zadrže vodu i da vezuju holesterolu slične materije rezultira brojnim fiziološkim efektima koji variraju, u zavisnosti od tipa vlakana i mesta u digestivnom traktu. Vlakna su neophodna u dečjoj ishrani, jer ne samo da štite digestivni trakt, već čine stolicu masivnom, što prevenira konstipaciju.

Deficit vlakana u dečjoj ishrani viđamo svakodnevno. Kratkoročni problemi kao konstipacija ili nelagodnost u trbuhu su najčešće žalopojke koje su posledice ishrane sa malo vlakana. Konstipacija ili zatvor je vrlo čest frustrirajući problem kod dece. Obično se definiše kao prolazak tvrde i suve stolice ili bolno pražnjenje posle nekoliko dana.

Konstipacija kod malog deteta jedan je od najneprijatnijih problema. Mnogo ozbiljniji su rizici za bolesti koje mogu nastati kasnije a vezane su za nizak unos vlakana: hipertenzija, bolesti kardiovaskularnog sistema, gojaznost, diabetes tip 2, kao i određeni tipovi kancera.

Vlakna, osim što uspostavljaju redovnost pražnjenja, pomažu uspostavljanje modela ishrane koji mogu pomoći u smanjenju rizika od ovih bolesti.

Sladoled je omiljena hrana, naročito tokom leta. On je zaleđen mlečni proizvod, napravljen od pavlake ili mleka, mlečne maasti, šećera i raznih ukusa.

Danas se sladoled pravi od pasterizovanog mleka koje ne sadrži enzime, jer se zagreva na 130 stepeni Celzijusa, nakon čega se  zamrzava.

Sladoled sadrži dosta šećera u formi laktoze i saharoze koji se brzo absorbuju i na raspolaganju su kao izvori energije na svim nivoima, posebno za crvena krvna zrnca i nervni sistem. Sladoled se može jesti tokom čitave godine. Osvežava, gasi žeđ i popravlja raspoloženje, ukusan je i obezbeđuje važne minerale i vitamine. Mlečni sladoled bogat je belančevinama, mastima i šećerom, a voćni vitaminima i mineralima. Može se davati deci od navršenih godinu dana.

Antioksidansi su supstance koje usporavaju ili preveniraju oštećenje organizma uslovljeno dejstvom slobodnih radikala.

Slobodni radikali mogu ozbiljno oštetiti ćelijske membrane, dovesti do pucanja genetskog koda i formiranja mutiranih ćelija, oštetiti ćelijsku prirodnu odbranu i učiniti telo prijemčivim za mnoge bolesti. Oni su upleteni u skoro sve poremećaje zdravlja. Nema sumnje da su antioksidansi dobri a slobodni radikali loši.

Antioksidansi su: vitamin C, vitamin E, karotenoidi (likopen, lutein i beta karoten), kao i i manje poznati bioflavonoidi, polifenoli, indol, antocijanin, alicin.

Nedostatak gvožđa (Fe) jedan je od najčešćih nedostataka ishrane u svetu. Otprilike jedna trećina svetskog stanovništva je anemična i isto toliko dece u zemljama u razvoju u uzrastu do četiri godine.

Deca u prvoj godini života su u najvećem riziku od anemije, zbog brzog rasta, smanjenja rezervi koje je novorođenče imalo na rođenju, posle četvrtog, odnosno šestog meseca, a mlečna ishrana je često neadekvatna.

U hrani se gvožđe nalazi u dva oblika, kao hem i nehem. Hem se nalazi u životinjskim proizvodima, a nehem u biljnim. Bioiskoristljivost gvožđa iz hrane varira od 1-50% u zavisnosti od izvora. Hem i nehem gvožđe se resorbuju različitim mehanizmima i imaju različitu bioiskoristljivost.

Bioiskoristljivost u mleku je vrlo važna za odojčad koja još ne uzimaju nemlečnu hranu. U humanom mleku ona iznosi 50%. Kravlje mleko se nikad ne preporučuje deci pre navršenih godinu dana, budući da sadrži malu količinu gvožđa, bioiskoristljivost je mala <4%. Kravlje mleko može da izazove nevidljiva krvavljenja iz gastrointestinalnog trakta koja pogoršavaju deficit gvožđa.

Deficit gvožđa kod odojčadi i male dece posledica je uglavnom smanjenja depoa, naglog rasta i ishrane sa nedovoljnom količinom gvožđa. Ukoliko se ustanovi postojanje anemije usled nedostatka gvožđa, sprovodi se terapija prepartatima gvožđa u trajanju od tri meseca.

Vreme posle porođaja Vas kao mamu može da zatekne  sa viškom kilograma. Ovo stanje ne treba da Vas obeshrabri. Vaše telo prolazilo je kroz mnoge promene prethodnih nekoliko meseci, uključujući povećanje tečnosti, povećenje mase i normalan proces taloženja izvesne količine masti.

Dajte telu najmanje devet meseci da se vrati u prethodni oblik. Taj proces će se odvijati prirodno, ako ne uzimate dodatne kalorije u periodu posle porođaja. Kao i u svakoj životnoj fazi, uzimanje suvišnih kalorija rezultiraće taloženjem masti. Neke žene dobijaju u težini posle trudnoće, što je posledica loše ishrane uslovljene umorom, prelaskom u rutinu, kao i stresom od toga što su postale majke.

Uravnotežena ishrana pomoći će Vam da budete izdržljivi i zdravi. Ona će Vam omogućiti da prevaziđete umor koji je neizbežan pratilac ranog materinstva.

Majčino mleko je prirodni savršeni recept za rast i razvoj bebe. Ta specijalna smesa nutrijenata hrani bebu i obezbeđuje jedinstvenu ravnotežu masti, proteina, vitamina, šećera i minerala. Dojenje osposobljava bebu da se bori protiv bolesti i štiti tokom tih prvih osetljivih nedelja života. Da bi dojenje bilo maksimalno korisno, majka koja doji mora da ima dobru ishranu. Da biste obezbedili bebi najbolje mleko, potrebno je da pijete i jedete raznovrsno.

Kao majka koja doji Vi ste jedini izvor svih nutrijenata koje beba koristi za rast i razvoj. Dobar izbor hrane i Vama pomaže da povratite energiju, zdravlje i figuru sada kad je beba rođena. Svaki izbor koji napravite, od žitarica koje ste odabrali za doručak, do povrća za ručak i eventualnih vitaminskih dodataka direktno će uticati na zdravlje Vas i Vaše bebe.

Dojenje pomaže smanjenju telesne mase. Majke koje doje gube više i brže se vraćaju na telesnu težinu pre trudnoće.

Ako dojite, kalorijski unos bi trebalo da bude veći za oko 300cal nego ako ne dojite. Možete gubiti od pola do dva kilograma mesečno, bez kompromitovanja produkcije mleka. Zdrava, uravnotežena ishrana je najbolja za gubitak telesne mase.

Ako suviše smanjite kalorijski unos, možete kompromitovati zdravlje, jer će telo koristiti hranljive sastojke iz rezervi da bi produkovalo mleko. To može da izazove umor i da redukuje imune faktore u mleku, tako da će beba biti manje otporna na prehladu i infekcije. Što je još gore, nećete imati dovoljno mleka. Brži gubitak telesne mase (više od 500g nedeljno) povezan je sa otpuštanjem štetnih materija koje se nalaze u masnom tkivu u mleko.

Najveće potrebe za kalorijama javlaju se u prvih četri do šest meseci, u fazi isključivog dojenja. Da bi se postigao taj dodatak u kalorijama potrebnim za dojenje, dovoljno je dodati tri  dodatna serviranja ugljenih hidrata (tri parčeta hleba), 100g mesa ili živine, jedno serviranje voća ili povrća, kao i jedno dodatno serviranje mlečnih proizvoda. Kada beba počne da uzima nemlečnu hranu, ovu dodatnu hranu možete ukinuti.

U prvoj godini bebino glavno piće trebalo bi da bude majčino mleko ili formula, a kravlje posle navršenih godinu dana. Ali u uzrastu od oko sedam meseci mala količina mlečnih proizvoda, pre svega jogurta je dobar dodatak bebinoj ishrani. Ima nekoliko načina uvođenja kravljeg mleka. Može biti pomešano sa čvrstom hranom, na primer u pireu od povrća, ili u maloj količini pomešano sa voćem. Mleko je dobra varijanta za trening pijenja iz šolje.

Kad se jednom u bebinu ishranu uvede mleko najbolji izbor svakako je puno mleko. Bebama je potreban visok sadržaj esencijalnih masnih kiselina koje daju važnu energiju za njihov brzi rast. Puno mleko sa maksimalnim procentom masti neophodno je deci do navršene druge godine života, a posle tog uzrasta može se dati i delimično obrano mleko.

Dijetna vlakna pronađena u zidu biljnih ćelija ne mogu biti svarena enzimima u čovekovom digestivnom traktu, ali imaju esencijalnu ulogu u ljudskom zdravlju.

Vlakna obuhvataju mnoge materije: celulozu, hemicelulozu, gumu, pektine, lignine, mucilagine i tanine. Vlakna su delovi povrća, voća i žitarica. Iako ne obezbeđuju ni kalorije ni nutrijente, vlakna su od značaja za dobro zdravlje, jer pomažu crevima da rade komfornije i tako preveniraju mnoge bolesti.

Vlakna se  pojavljuju u dva oblika, kao rastvorna i kao nerastvorna. Ovi tipovi vlakana deluju različito i koriste telu na drugačiji način, ali oba pomažu održavanje zdravlja digestivnog sistema i potpomažu eliminaciju stolice. Rastvorna vlakna se rastvaraju u vodi, dok nerastvorna zadržavaju vodu i pomažu gubitak preko creva. Ljudskom telu potrebne su obe grupe.

Vlakna su već dugo poznata kao jedan od glavnih sastojaka u prevenciji i tretmanu konstipacije i divertikuloze. Divertikuli su džepovi na crevnom zidu koji mogu biti upaljeni i bolni. Hrana sa malo vlakana može da pogorša ovo stanje, dok je sa druge strane dokazano da ih ishrana sa više vlakana može smanjiti.

Mogućnost vlakana da zadrže vodu i da vezuju holesterolu slične materije rezultira brojnim fiziološkim efektima koji variraju, u zavisnosti od tipa vlakana i mesta u digestivnom traktu. Vlakna su neophodna u dečjoj ishrani, jer ne samo da štite digestivni trakt, već čine stolicu masivnom, što prevenira konstipaciju.

Deficit vlakana u dečjoj ishrani viđamo svakodnevno. Kratkoročni problemi kao konstipacija ili nelagodnost u trbuhu su najčešće žalopojke koje su posledice ishrane sa malo vlakana. Konstipacija ili zatvor je vrlo čest frustrirajući problem kod dece. Obično se definiše kao prolazak tvrde i suve stolice ili bolno pražnjenje posle nekoliko dana.

Konstipacija kod malog deteta jedan je od najneprijatnijih problema. Mnogo ozbiljniji su rizici za bolesti koje mogu nastati kasnije a vezane su za nizak unos vlakana: hipertenzija, bolesti kardiovaskularnog sistema, gojaznost, diabetes tip 2, kao i određeni tipovi kancera.

Vlakna, osim što uspostavljaju redovnost pražnjenja, pomažu uspostavljanje modela ishrane koji mogu pomoći u smanjenju rizika od ovih bolesti.

Sladoled je omiljena hrana, naročito tokom leta. On je zaleđen mlečni proizvod, napravljen od pavlake ili mleka, mlečne maasti, šećera i raznih ukusa.

Danas se sladoled pravi od pasterizovanog mleka koje ne sadrži enzime, jer se zagreva na 130 stepeni Celzijusa, nakon čega se  zamrzava.

Sladoled sadrži dosta šećera u formi laktoze i saharoze koji se brzo absorbuju i na raspolaganju su kao izvori energije na svim nivoima, posebno za crvena krvna zrnca i nervni sistem.

Sladoled se može jesti tokom čitave godine. Osvežava, gasi žeđ i popravlja raspoloženje, ukusan je i obezbeđuje važne minerale i vitamine. Mlečni sladoled bogat je belančevinama, mastima i šećerom, a voćni vitaminima i mineralima. Može se davati deci od navršenih godinu dana.