Ishrana trudnica

Vođenje računa o dobrom zdravlju pre trudnoće pomoći će Vam tokom trudnoće. Najbolje vreme da počnete zdravo da se hranite je pre nego što zatrudnite.Tako ćete na vreme obezbediti hranljive sastojke koji su potrebni Vama i Vašoj bebi.

To je takođe period kad treba započeti sa odgovarajućim unosom folne kiseline, vrste vitamina ključnog za rast vaše bebe, naročito u prvim mesecima. Nedovoljno unošenje folne kiseline pre trudnoće i u ranoj trudnoći povećava rizik od urođenih anomalija, kao što je defekti u razvoju mozga i kičmene moždine.

Kao buduća majka potrebno je  da znate  i prihvatite  da tokom trudnoće ishranom obezbeđujete ćelije za formiranje svih mišića, nerava, kostiju, organa, žljezda i kože Vaše bebe, nekoliko litara amnionske tečnosti placentu, kao i 50% povećanja volumena krvi. Redovnom ishranom u trudnoći obezbeđujete buduću produkciju mleka, što treba da osigura da  Vaša beba poraste u zdravo i jako dete.

Mali, ali česti obroci, ne samo da obezbeđuju ujednačeni protok nutrijenata bebi, već redukuju mučninu, često prisutnu u prvom i gorušicu u trećem trimestru. Pošto Vaša beba koja raste zahteva redovnu ishranu, ne smete „preskakati“ obroke.

Trudnoća je jedan od nutritivno najzahtevnijih perioda u ženinom životu. Gestacija obuhvata brzu deobu ćelija i razvoj organa, te je dodatna ishrana neophodna da podrži ogroman fetalni rast. Trudnica zato treba da odabere koncentrovanu hranu kako bi obezbedila adekvatan unos bez preteranih kalorija.

Tokom trudnoće, kao i tokom života može se uživati u hrani. Trudnice mogu da nastave da uživaju u svojoj omiljenoj hrani ali umereno. Uravnotežena ishrana je baza dobrog zdravlja u svakom periodu života, a tokom trudnoće ishrana je još važnija. Hrana koju Vi jedete glavni je izvor nutrijenata za Vašu bebu i kako beba raste, Vaše nutritivne potrebe bivaju srazmerno veće.

Da biste se pravilno hranili u trudnoći, morate učiniti mnogo više od jednostavnog povećanja količine, zato što morate voditi računa šta jedete. Iako vam je potrebno oko 300cal više, naročito kasnije u trudnoći kad Vaša beba brže raste, te kalorije treba da dolaze iz kvalitetne hrane što treba da doprinese rastu i razvoju Vaše bebe.

Anemija je stanje sa smanjenim brojem crvenih krvnih ćelija, eritrocita ili smanjenom sposobnošću eritrocita da nose kiseonik ili gvožđe. Eritrociti nastaju u kostnoj srži i imaju prosečan vek od četiri meseca.

Anemija kod trudnica izaziva iste efekte kao i kod bilo kog drugog, s tim što se  kod njih razvija mnogo brže, čineći ih znatno osetljivijim na gubitak krvi tokom porođaja. Započeti trudnoću sa anemijom, a naročito ne korigovati je, majku može izložiti gubitku krvi tokom trudnoće i porođaja i dovesti i nju i bebu u opasnost.

Anemija će se sigurno odraziti na bebu, jer je beba zavisna od majčine krvi. Ne samo da se može roditi sa problemima kao što su hipoksija (manjak kiseonika za bebe), prevremeni porođaj, zastoj u rastu i mala porođajna težina, već može predisponirati odojče za probleme koji će se razviti u kasnijem životnom dobu, kao što su kardiovaskularne bolesti.

Anemija u trudnoći vodi u anemiju kod ploda, oštećujući njegov mozak koji može uzrokovati kontinuirana oštećenja mentalnih sposobnosti. Majčin nedostatak gvožđa redukuje rezerve gvožđa bebe u prvoj godini.

Ukoliko je trudnica inače zdrava, ona retko ima bilo kakve simptome anemije dok hemoglobin ne padne ispod 8g/dL. Prvi simptomi su gubitak apetita, umor i bledilo, nakon čega se javljaju
palpitacije (osećaj lupanja srca i zadihanost), dok se retko mogu pojaviti i vrtoglavice.

Smatra se da je neobična žudnja za nekom hranom takođe vezana za anemiju usled nedostatka gvožđa.

Izrazita anemija Hb< 6g/dl može da izazove teškoće sa disanjem, bol iza grudne kosti (anginozni bol) ili čeonu glavobolju. Ukoliko anemija potraje može da izazove gladak sjajan jezik i oštećenje kože u uglovima usta.

Komplikacije anemije

Anemija povećava rizik od patoloških trudnoća sa komplikacijama kao što su odlubljivanje placente, mrtvorođenost, abortusi, a takođe je praćena i gubitkom krvi posle porođaja , što dovodi do potrebe davanja transfuzije.

Terapija anemije

Kao i za mnoge vitamine i minerale, hrana je najbolji izvor gvožđa. Ukoliko je ishrana bogata gvožđem nisu potrebni dodaci (saplementi). Ishrana je jeftiniji, sigurniji i ukusniji izvor od saplemenata. Žene koje su u trudnoću ušle sa odgovarajućim rezervama gvožđa u stanju su da te rezerve održavaju samo adekvatnom ishranom, posebno ukoliko povećaju absorpciju gvožđa iz hrane.

Sposobnost žene u trudnoći da absorbuje gvožđe iz hrane je dvostruko veća nego kada nije trudna. Ukoliko se ustanovi nedostatak gvožđa saplementi su uglavnom neophodni, naročito ako uporedo postoji deficit folne kiseline.

  • Nizak arterijski pritisak u trudnoći ne smatra se patološkim stanjem sve dok nije udružen sa drugim simptomima. Pad pritiska u trudnoći je normalan. Opadaje počinje u sedmoj nedelji, dostižući svoj najniži nivo u periodu između 18. i 28. nedelje, kada počinje postepeno da raste do vrednosti pritiska pre trudnoće. U drugom trimestru pritisak niži od 90/60 se često sreće i smatra se normalnim u asimptomnih žena.Najčešći simptomi niskog pritiska su ošamućenost, slabost, umor, bol u grudima i kratak dah, pospanost i umor.Snižen pritisak rezultira smanjenim protokom krvi kroz placentu i smanjenim dotokom kiseonika fetusu. To može dovesti do smanjenja amnionske tečnosti i problema u rastu ploda, ukoliko je hipotenzija hronična.

Tretman hipotenzije ishranom treba da sadrži:

  • Povećano konzumiranje tečnosti (najmanje osam čaša dnevno);
  • Uvođenje više malih obroka (pošto se posle obroka krv povuče u digestivni trakt manje će je biti da obezbedi arterijski pritisak. Da bi se izbegli problemi koji se javljaju posle obroka treba uvesti male i česte obrocima sa odmaranjem nakon njih, kako bi se izbegla epizoda ošamućenosti);
  • Konzumiranje jutarnje kafe (ukoliko je trudnica toleriše);
  • Povećanje unosa soli (uzimanje slanije hrane nekad pomaže normalizaciji pritiska naročito u toplim danima). Dnevne potrebe za solju iznose 2-3g ( 1kk 2,3g); 30g parmezana sadrži 450 mg soli; 250ml soka od paradajza 800mg;
  • Redovna ishrana sa obiljem voća i povrća normalizuje arterijski pritisak jer sadrži tečnost i minerale;
  • Zagrevanje kože (vuče više krvi na površinu što dovodi do pada pritiska. Zato izbegavati tople kupke);
  • Redovna fizička aktivnost (obezbeđuje protok krvi i reguliše arterijski pritisak).

Sigurno ste čuli da pojedine trudnice žude za određenom hranom u trudnoći ili ste i Vi jedna od njih. Ova pojava je relativno česta a njen uzrok i dalje misterija. Nije štetno zadovoljiti svoje žudnje bez razloga, naročito kad daju nutritivni doprinos ishrani.

Neke trudnice žude za čokoladom, začinjenom hranom, voćem. Nekima se jedu nejestive stvari kao zemlja, štirak, ili kukuruzno brašno. Obično se ovo javlja oko trećeg meseca trudnoće u vidu prisilne potrebe i to stanje zove se „Pika“. To može biti štetno i za majku i za dete.

Žudnja za mesom

Neke od najneobičnijih kombinacija jedu se tokom trudnoće. Žudnja Vas tera da jedete hranu koju ranije niste želeli. Najčešće je to slučaj sa slatkišima i mlečnim proizvodima i začinjenim jelima.  Sa druge strane meso je najčešća namirnica koja u trudnoći izaziva averziju.

Odakle dolazi neobična i preterana sklonost ka nekoj hrani nije do kraja razjašnjeno, ali je potvrđeno da hormonske promene imaju snažan uticaj na ukus i miris.

Neki nutricionisti smatraju da preterana želja može biti značajno vezana za nedostatak gvožđa, ili željom za proteinima. Žudnja za mesom znači žudnju za gvožđem iz mesa ili za drugim nutrijentima iz mesa (vitaminom B12, folnom kiselinum, magnezijumom) i posle korekcije anemije se smanjuje.

Možda ćete primetiti da žudnja popušta kako trudnoća napreduje. Većina ovih potreba prestaje do kraja četvrtog meseca. Ukoliko ne iščezne, može poticati od emotivne želje.

Nutricionisti se slažu da treba obraćati pažnju na preterane želje ali da im se ne treba predavati. Uobičajena, zdrava ishrana u trudnoći obezbeđuje nutritivne potrebe ali takođe i pokriva emotivne potrebe. Svakodnevno treba doručkovati jer izbegavanje doručka pogoršava žudnju za hranom.

I na kraju, ali ne najmanje važno, ako se ne osećamo emotivno ispunjenim, možda nam je potrebniji zagrljaj od šnicle.

Izvesni meki sirevi koji su spravljeni od nepasterizovanog mleka mogu izazvati trovanje hranom nazvano Listerioza. Listerioza je posledica kontaminacije bakterijom Listriom monocytogenes i naročito je opasna u trudnoći. Ukoliko se trudnica inficira ovom bakterijom može doći do pobačaja, prevremenog rođenja, mrtvorođenosti ili novorođena beba može biti ozbiljno bolesna.

Većina ljudi se ne razboli kad pojede kontaminiranu hranu, ali trudnice su u većem rtiziku od drugih, jer im je imunitet slabiji. Listerioza počinje simptomima sličnim gripu sa temperaturom, bolovima u mišićima, ponekad povraćanjem i prolivom. Trudnica se javlja doktoru uglavnom zbog jake glavobolje, kočenja vrata i drugih znakova prepoznatljivih za upalu moždanih ovojnica (meningitis). Testovi krvi pokazuju pozitivan nalaz listerije. Terapija je antibiotska koja, ako se uključi na vreme, ponekad može da prevenira infekciju ploda.